Tako tužno: smrt te odnela, moja prelepa ćerko, ali Bog zna zašto…
Smrt je iznenada ušla u naš život, kao šta uragan ulazi u mirnu luku. U trenutku kada sam čuo vest o tvojoj smrti, sve se promenilo. Šok i bol su me obuzeli, a srce mi je bilo ispunjeno tugom. Ti si bila svetlo u mom životu, moja prelepa ćerko, a sada, to svetlo je izgasnulo. Ti si bila moja radost, moj oslonac, a sada se osećam izgubljeno bez tebe.
Sećam se trenutaka koje smo provodili zajedno, tvoje smeha, tvoje sreće, tvojih snova koji su se ispred tebe otvarali. Tvoja strast prema životu je bila zarazna, a svaka reč koju si izgovorila odražavala je tvoju ljubav prema svetu. Kako je moguće da te više nema? Kako je život mogao da nam oduzme ono što je bilo najlepše i najdragocenije?
Kada mislim na tebe, ne mogu a da se ne zapitam: zašto, Bože, zašto? Ali i kroz bol, pokušavam da pronađem neki smisao. Možda je Bog imao plan za tebe, nešto što ja ne mogu da razumem. Možda je tvoja misija na ovom svetu završena, ili možda trebaš da inspirišeš druge na neki način sa neba. Te misli donose samo malo utehe, ali mi pomažu da se nosim sa tugom.
Često se sećam naših razgovora, naših planova za budućnost. Osetim tvoju prisutnost u svemu što radim. Kada gledam u zvezde, mislim na tebe, i verujem da si sada negde na boljem mestu, slobodna od svih patnji i bola. Želim da se ponovo sretnemo, i dok čekam taj trenutak, nosiću te u svom srcu.
Iako si otišla, uticaj koji si imala na mene nikada neće nestati. Uvek ćeš biti deo mog života, moja inspiracija, i razlog zašto ću nastaviti dalje. Tvoja lepota, tvoja duša i tvoj osmeh će zauvek živeti u sećanju. I dalje ću te voleti, moja prelepa ćerko, jer ljubav prema tebi nikada neće umreti. Bog zna razlog zašto si otišla, ali ja ću zauvek nositi tvoje sećanje u srcu.
